Često postavljana pitanja

Nadamo se da će FAQ stranica dati odgovore na vaša pitanja. U suprotnom, pogledajte naš posebno dizajniran rečnik antivirus izraza.

1. Hoće li antivirus usporiti moj sistem?

Program zahteva određenu količinu procesne snage kako bi obavio svoju funkciju, tako da će svaki antivirus program zauzeti nešto RAM i CPU resursa. Briga da će antivirus značajno usporiti rad sistema dolazi od ideje da moderni kompjuteri imaju ista ograničenja kao stari modeli koji su imali dosta manje snage. Često testiramo RAM i CPU opterećenje i zaključujemo da i najtemeljnija skeniranja zauzimaju zanemarljivu količinu resursa. Zapravo, tek treba da recenziramo program koji značajno utiče na performanse sistema.

2. Koje su glavne pretnje od kojih je potrebno da se zaštitim?

Nažalost, današnje sajber pretnje dolaze kako iz digitalnog tako i iz fizičkog sveta. Zapravo, čini se da novi vektori napada bivaju otkriveni svake godine. Još uvek je moguće sažeti pretnje u osnovne kategorije, a mi savetujemo odabir antivirus rešenja koje nudi zaštitu od što većeg broja pretnji.

Najvažnije pretnje sa kojima se korisnici susreću su:

  • Makro virusi: Ovo su uobičajeni virusi koji inficiraju fajlove. Bukvalno svi antivirusi nude zaštitu od njih. Ukoliko još uvek koristite imejl preko desktopa, treba da znate da su zaraženi prilozi važan vektor napada. Odaberite provajdera koji sadrži skeniranje priloga, kao što je Norton.
  • Virusi boot sektora: Ovi sofisticirani virusi inficiraju firmver koji upravlja boot sekvencom—obično MBR/BIOS ili moderniju UEFI/EFI infrastrukturu. Potražite reči “boot skeniranje” ili “MBR skeniranje” u našim recenzijama kako biste saznali da li proizvod sadrži ovu važnu komponentnu.
  • Malver: Ovo je opširna kategorija zlonamernih programa stvorenih za inficiranje i narušavanje sistema domaćina. U malvere spadaju virusi, trojanci, crvi, adveri i spajveri.
  • Rensomver: Kao vrsta naprednog malvera koja postaje sve značajnija, rensomver traži novčanu iznudu od korisnika kako bi povratio kontrolu nad svojim operativnim sistemom/ličnim fajlovima. Plaćanje se obično vrši kripto valutama kojima se ne može ući u trag, kao što je Bitcoin.
  • Rutkit: Kao još jedna vrsta malvera, rutkiti su stvoreni za pristup kompjuteru domaćina gde imaju pristup višeg nivoa. Obično su sposobni da ostanu nevidljivi na spisku programa, pa zahtevaju poseban program koji će ih identifikovati i poslati u karantin.

Tu su i daljinski keylogger-i, zloupotrebe društvenog inženjeringa, kao man-in-the-middle napadi ili obične phishing prevare—sve gore navedeno predstavlja najveće pretnje sa kojim se susreću današnji kompjuterski korisnici.

3. Da li je dovoljno koristiti samo antivirus? Koji drugi oblici zaštite mi mogu biti potrebni?

Na ovo pitanje bismo odgovorili sa odsečnim “ne”. Uz delimičan spisak sajber pretnji koje smo gore naveli, jasno je da je modernim korisnicima potreban sofisticiran program za sajber zaštitu koji štiti na više nivoa.

Posebno preporučujemo:

  • Program sa snažnom antivirus komponentom. Odaberite program koji je testiran i licenciran od strane nezavisne laboratorije za testiranje virusa. Iako smo recenzirali dosta manje poznate provajdere koji nude izvanrednu zaštitu, ne možete pogrešiti sa poznatim imenima kao što su Norton i AVG — koji često dobijaju najbolje ocene na ovim testovima.
  • Proizvod koji u ponudi ima funkciju internet zaštite. Oni obično sadrže alatke poput bezbednog pretraživača koji sprečava pristup poznatim phishing URL-ovima, VPN za enkripciju saobraćaja tokom surfovanja preko neobezbeđenih konekcija i šredere fajlova koji osiguravaju da su obrisane datoteke zaista uklonjene iz sistema datoteka.
  • Neku alatku za upravljanje firewall-om. Windows poseduje ugrađenu alatku za ovu namenu, ali dodatna zaštita—kao što je dvosmerno firewall filtriranje—nije na odmet.

Zapravo, što više nivoa zaštite vaš program nudi, to bolje. Takođe preporučujemo rešenje sa blokatorima keylogger-a, menadžerom lozinki, zaštitom veb-kamere/mikrofona i filterima roditeljskog nadzora.

4. Da li zaista postoji razlika među proizvođačima? Zar antivirusi nisu u suštini svi isti?

Ne. Ovo su značajne razlike među imenima na tržištu (zbog toga naš tim toliko uživa u njihovom recenziranju!)

Na primer:

  • Podržane platforme: Dosta antivirusa štiti više uređaja pomoću jedne licence. U tom slučaju morate proveriti da li su sve platforme koje koristite podržane. Pronašli ste antivirus sa odličnom Android aplikacijom, ali da li oni nude i program koji će raditi na iPad-u vašeg sina?
  • Funkcije: Neki proizvodi nude odlično skeniranje virusa i ništa više, dok drugi nude mnogostrane funkcije sa mnoštvom alatki za internet zaštitu.
  • Ciljano tržište i upotreba: Neki proizvodi usmereni su ka korporacionom tržištu i dizajnirani za centralno upravljanje od strane IT tima. Drugi su usmereni ka kućnoj upotrebi i nude konkuretsku cenu za domaćinstva sa većim brojem uređaja. Neki su čak namenski dizajnirani za zaštitu internet stvari (IoT).

5. Mogu li da koristim nekoliko antivirusa?

Iako se drugi antivirus može instalirati preko postojećeg bez izbacivanja sistemske greške, u većini slučajeva se to neće dogoditi; jedan od programa će od vas tražiti da deinstalirate drugi. Istovremeno korišćenje dva antivirusa izaziva preklapanje resursa sistema i stvara rizik da jedan antivirus označi kao pretnju proces skeniranja, oblast karantina i ostale komponente drugog antivirusa.

Izuzetak ovog pravila je korišćenje dva proizvoda za sajber bezbednost koja skeniraju u potrazi za različitim vrstama pretnji (jedan skenira viruse, na primer, dok drugi traži rutkite).

To je još jedan razlog zašto predlažemo odabir jednog proizvoda koji nudi zaštitu od što većeg broja pretnji.

6. Upravo sam instalirao/la Ubuntu, vrstu Linux-a. Postoje li antivirus opcije za ovaj operativni sistem?

Dobrodošli u uzbudljivi svet Linux-a! Srećom, prošla su stara vremena kada se petljalo po terminalu kako bi se podesilo ClamAV skeniranje. Linux korisnici sada imaju mogućnost da odaberu pristojan antivirus (iako moramo da napomenemo da je izbor još uvek znatno ograničen u poređenju sa Windows-om i MacOS-om), a Ubuntu je obično najrasprostranjeniji Linux operativni sistem na tržištu.

Predlažemo da pogledate naš vodič kroz sedam potpuno besplatnih Linux antivirusa—u koje spadaju zvučna imena kao što su Comodo i Sophos. Ukoliko do volite komandnu liniju, ClamAV je dobra alatka za početak, a postoje i mnoge alatke za potrošače i kompanije koje se plaćaju a takođe podržavaju Linux varijante.

7. Da li su virusi još uvek velika pretnja?

Da. Iako se može reći da su virusi manja pretnja nego što su nekad bili, uzrok toga su zaštita operativnog sistema i veliki napredak antivirus programa kada je u pitanju sposobnost detekcije.

Alatke bazirane na mašinskom učenju, uključujući algoritme bazirane na analizi ponašanja i heurističkoj detekciji naročito su omogućile ovim programima da identifikuju i zaštite od pretnji koje još uvek nisu formalno identifikovane (takozvani zero-day napadi). Osim toga, povećana sofisticiranost i broj vektora napada poslednjih godina uključuju i firmver viruse koji ciljaju i na naprednije sisteme. Pod tim se podrazumevaju kompjuteri kojima ne upravljaju ljudi (poput IoT uređaja), a koji se mogu iskoristiti kao ulazne tačke za lokalne mreže.

Iz tog razloga preporučujemo da svaki kompjuter—mobilni ili desktop—ima neki vid zaštite.

8. Ko proizvodi viruse?

Kompjuterski virusi mogu biti proizvod više činilaca, počev od pojedinačnih hakera do vlada (najbolji primer za to je Stuxnet crv koji je ciljao Iransko nuklearno postrojenje). Motivi su finansijska dobit ili politički aktivizam i sve između toga.

9. Da li mogu bez antivirusa?

Bez obzira na to šta ste čuli, svi poznati operativni sistemi—uključujući Linux i Android (koji je ogranak Linux-a optimizovan za mobilne uređaje)—podložni su virusima. Iako Windows ima ugrađenu alatku koja sprovodi osnovna skeniranja i upravljanje firewall-om, korisnik bi trebalo da instalira namensko rešenje.

Većina antivirusa su višestruki programi koji nude zaštitu od velikog broja pretnji za sajber bezbednost—a sadrže ugrađene pametne automatske radnje (na primer, uključivanje VPN-a prilikom pristupa sajtu onlajn bankarstva) kako bi zaštitili svoje korisnike. Neki pretraživači sadrže ugrađenu phishing zaštitu, ali u većini slučajeva ne mogu se uporediti sa programima koje nude profesionalci.

Koristite antivirus—to je malo ulaganje u vašu privatnost i zdravlje vašeg kompjutera.

10. Potrebno je da obezbedim antivirus program za radno mesto sa preko stotinu zaposlenih. Da li moram da kupujem svaku licencu pojedinačno?

Klasa antivirusa za korporacije posebno je dizajnirana za široku upotrebu i obično sadrži funkcije koje su jednostavne za rukovanje administratora, kao što su menadžeri ažuriranja putem skripte i alatke za grupno upravljanje. Mnoge odlične programske alatke namenski su napravljene za pružanje ove usluge.

Za više informacija molimo kontaktirajte nas.